Svakog 19. maja obeležava se Svetski dan inflamatornih bolesti creva. Ustanovljen je 2010. godine u cilju podrške borbi protiv inflamatornih bolesti creva, podizanja svesti i promovisanja istraživanja i studija u ovoj oblasti. U skladu sa tim, u više od 50 zemalja širom sveta, pod koordinacijom EFCCA (Evropske federacije udruženja za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis) održava se niz događaja, tribina, seminara i drugih aktivnosti vezanih za ovu temu.
Termin inflamatorne bolesti creva (inflammatory bowel disease, IBD) uključuje autoinflamatorne (zapaljenske) bolesti digestivnog trakta – Kronovu bolest, ulcerozni kolitis i nedeterminisani kolitis. Statistički podaci pokazuju da u svetu od njih boluje oko 10 miliona osoba. U Srbiji ne postoji tačan podatak o učestalosti, ali se procenjuje da se sa tegobama ovih bolesti suočava oko 10.000 ljudi. Ono što posebno zabrinjava jeste podatak da većinu obolelih čine mladi, jer najčešće pogađaju osobe od 20 do 30 godina starosti.
Šta su zapaljenske bolesti creva?
Inflamatorne bolesti creva se svrstavaju u idiopatske bolesti, što znači da uzrok nastanka još uvek nije sa sigurnošću utvrđen. Ranije je smatrano da su stres i loše životne navike, posebno nezdrava ishrana i pušenje pokretači. Međutim, novije studije su pokazale da oni nisu direktni uzročnici, ali mogu da pogoršaju stanje.
Danas postoji mišljenje da su zapaljenske bolesti creva posledica pojačane reakcije imunološkog odgovora na nivou digestivnog trakta. Ovaj odgovor mogu pokrenuti virusi i bakterije, ali i neka supstanca, kao i neki antigen iz hrane. Važnu ulogu ima i genetika. Utvrđeno je da mutacije na NOD2 genu aktiviraju abnormalan odgovor na normalnu crevnu floru, što može biti pokretač za nastanak Kronove bolesti. U faktore rizika spadaju i sredina i porodična istorija bolesti.
Povodom Svetskog dana inflamatornih bolesti creva doc. dr Srđan Marković, specijalista interne medicine i gastroenterolog, gostovao je na RTS-u. Tom prilikom istakao je da ljudi moraju biti svesni da su ove bolesti hronične i doživotne, te da je od ključnog značaja pravovremeno otkrivanje.
Ulcerozni kolitis i Kronova bolest
Ulcerozni kolitis zahvata debelo crevo, dovodeći do dijareja koja traje duže od mesec dana, a praćena je pojavom krvi. U težim slučajevima pacijent ima deset, petnaest stolica dnevno, a nekad ima lažne pozive na pražnjenje što dosta ograničava pacijenta i utiče na kvalitet života.
Kronova bolest ima segmentni karakter, tj. može da zahvati bilo koji deo digestivnog trakta – od usta, preko želuca i creva, pa do anusa. Zbog toga su simptomi različiti – otežano gutanje, stalne gorušice, bol u stomaku, temperatura, kao dijareju, nadutost, hronični bol u stomaku… Kako je simptomatologija šireg spektra veće je kašnjenje u postavljanju dijagnoze kod Kronove bolesti u odnosu na ulcerozni kolitis.
Kao eminentni stručnjak, sa višegodišnjim iskustvom koje je stekao ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu, dr Marković je naglasio da je terapija značajno napredovala. Dok su pre dvadesetak godina postojala samo dva, tri leka za zapaljenske bolesti creva, danas se primenjuje inovativna ili biološka terapija zahvaljujući kojoj se neprijatni simptomi, koji narušavaju kvalitet života, uspešno kontrolišu, a samim tim se produžava period remisije. Na taj način je izbegnuta primena hirurgije, te se operativnim intervencijama rešavaju samo komplikacije.