U Jutarnjem programu RTS- a gostovao je docent dr Srđan Marković, gastroenterolog Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, kako bi gledaocima približio jedan od najčešćih razloga zbog kojih se građani poslednjih dana javljaju lekaru – bol u stomaku.
U ambulantama gastroenterologa u ovom periodu godine beleži se povećan broj pacijenata sa digestivnim tegobama, a iako mnogi ovu nelagodnost doživljavaju kao prolaznu i bezazlenu, stručnjaci upozoravaju da bol u trbuhu nikada ne treba zanemariti. Upravo zato razgovor u jutarnjoj emisiji bio je posvećen uzrocima ovih simptoma, razlikama između blagih i alarmantnih stanja, kao i savetima kako da se tegobe preveniraju, naročito u sezoni slava, obilnih obroka i pojačanog stresa.
Razgovor je bio posvećen sve češćim digestivnim tegobama koje se javljaju u ovom periodu godine, njihovim uzrocima, razlikama između blagih i alarmantnih simptoma, kao i praktičnim savetima kako da sačuvamo zdravlje organa za varenje u sezoni obilnih obroka, slava i pojačanog stresa.
Zašto se bol u stomaku češće javlja krajem godine?
Kako je docent dr Marković objasnio, novembar i decembar su meseci kada se tradicionalno povećava unos hrane, često masne i teške, uz veće količine alkohola, gaziranih napitaka i slatkiša. Trpeze su bogate predjelima, glavnim jelima i desertima, a obroci se produžavaju i traju satima. U takvim okolnostima, digestivni sistem je pod velikim opterećenjem.
Prejedanje je jedan od najčešćih uzroka bolova u stomaku u ovom periodu, bilo da je posledica slavljeničke atmosfere ili emocionalne potrebe da se stres ublaži hranom. Pored toga, savremeni tempo života često dovodi do toga da ljudi tokom dana ne jedu redovno, pa se sve svede na jedan obilan obrok, koji organizam teško može da obradi bez posledica.
Docent dr Marković naglašava da i kod potpuno zdravih osoba preobilan obrok može izazvati nelagodnost, nadutost, grčeve i osećaj težine. Međutim, kod pacijenata koji već imaju dijagnostikovane bolesti želuca, žučne kese, jetre ili pankreasa, ovakve navike mogu dovesti do ozbiljnijih pogoršanja.
Bol u stomaku nije uvek bezazlen – kada je znak za uzbunu?
Jedna od ključnih poruka razgovora bila je da je bol u stomaku „alarmni simptom“. U trbuhu se nalaze brojni organi – želudac, creva, jetra, pankreas, žučna kesa, slezina – i svaki od njih može biti izvor bola. Zbog toga se bol može javiti u različitim oblicima: kao tup i blag pritisak, kao grč, ili kao iznenadan, jak i probadajući bol.
Docent dr Marković posebno upozorava na bol koji se javlja naglo, intenzivan je i praćen povraćanjem. Takva klinička slika može ukazivati na akutna stanja, poput perforacije čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, što predstavlja hitno medicinsko stanje.
Takođe, bol ispod desnog rebarnog luka može biti znak akutne upale žučne kese, dok izrazito jak bol koji se širi poput „kaiša“ oko stomaka može ukazivati na problem sa pankreasom. Takav bol se često opisuje kao jedan od najintenzivnijih u medicini.
Pored akutnih stanja, ni hronični bolovi ne smeju biti zanemareni, naročito ako su povezani sa promenama u pražnjenju creva ili se pojačavaju nakon obroka. To može biti signal da postoji ozbiljniji problem u crevima koji zahteva dijagnostičku obradu.
Kako prejedanje utiče na ceo organizam?
Prema rečima docenta dr Markovića, proces varenja počinje već u ustima. Brzo jedenje i nedovoljno žvakanje otežavaju rad celokupnog digestivnog trakta. Kada se unese velika količina hrane, želudac se rasteže, a dodatno se opterećuju pankreas i žučna kesa, koji moraju da luče enzime i žuč kako bi se hrana razgradila.
U ovom periodu godine posebno je teško izbeći masnu i kaloričnu hranu, ali se može postići ravnoteža kroz umerenost, pravilniji raspored obroka i pažljiv izbor namirnica.
Zanimljivo je i upozorenje da posledice prejedanja nisu uvek odmah vidljive. Neke promene, poput povišenih enzima jetre ili pojave masne jetre, pacijent dugo ne oseća. One se često otkriju tek laboratorijskim analizama ili ultrazvukom. Povišen holesterol i poremećaji u krvnoj slici takođe mogu pratiti loše navike u ishrani, posebno tokom prazničnih dana.
Krčanje creva i gasovi – Zašto se javljaju i kada smetaju?
Jedan od simptoma koji često prati nelagodnost u stomaku jeste krčanje creva. Iako se obično povezuje sa glađu, docent dr Marković objašnjava da je ono češće posledica prisustva gasova u crevima. Gasovi se mogu stvoriti zbog loše ishrane bogate ugljenim hidratima, ali i zbog brzog jedenja, kada se zajedno sa hranom proguta i veća količina vazduha.
Stres dodatno pogoršava situaciju, jer direktno utiče na osovinu „mozak-creva“, koja ima veliku ulogu u funkcionisanju digestivnog sistema. Kod nekih osoba i poremećaji poput hipertireoze mogu izazvati ubrzan rad creva i pojačanu peristaltiku.
Kako da očuvamo digestivno zdravlje?
Saveti docenta dr Markovića svode se na nekoliko ključnih principa: uravnotežena ishrana, smanjenje stresa i fizička aktivnost. Umesto restriktivnih dijeta, preporučuje se postepeno uvođenje zdravijih navika i izbegavanje prejedanja. Gazirana pića i alkohol treba konzumirati umereno, a hranu jesti polako, uz dobro žvakanje.
Važno je i prepoznati namirnice koje izazivaju tegobe, pa ih privremeno izbaciti iz ishrane. Ako simptomi potraju ili se pogoršaju, savet je jasan: obratiti se gastroenterologu na vreme, kako bi se isključila ozbiljnija oboljenja.
Na kraju razgovora docent dr Srđan Marković je poručio da kraj godine može biti prilika da sagledamo svoje navike i napravimo strategiju za zdraviji početak nove godine. Više kretanja, više pozitivnog razmišljanja i manje „utehe u hrani“ – jednostavni su, ali moćni koraci ka zdravijem digestivnom sistemu i kvalitetnijem životu.
Pogledajte celo gostovanje: