Zapaljenske bolesti creva i sindrom nervoznog creva – Sličnosti i razlike iz ugla stručnjaka
U svetu sa zapaljenskim bolestima creva živi oko 10 miliona ljudi, a u Srbiji više od 10.000 ljudi.
Taj broj se stalno povećava, a starosna granica se spušta. Takođe je sve učestalija pojava sindroma nervoznog creva u populaciji.
Kako bismo bliže shvatili zašto je to tako i šta se može preduzeti, u okviru ’’Jutarnjeg programa’’ na kanalu RTS-a smo dobili odgovore od Dr Srđana Markovića, specijaliste interne medicine i gastroenterologije u KBC Zvezdara.
Sindrom nervoznog creva i zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis) čak dele neke zajedničke simptome. To su hronični bol u trbuhu, dijareja i zatvor u kombinaciji ili samo dijareja, hronični gasovi i nadimanje.
Međutim, u slučaju zapaljenskih bolesti creva, evidentno su prisutni upala i promene na crevnom epitelu. S druge strane, sindrom nervoznog creva ne dolazi sa bilo kakvom upalom ili promenama crevnog epitela – što znači da u osnovi ne postoji organsko oboljenje.
Na pitanje zašto su ove bolesti digestivnog trakta sve učestalije, doktor smatra da su stres i neke loše navike u ishrani verovatno najveći okidači. Pri čemu se za sindrom nervoznog creva može tvrditi da veliki stres definitivno može da pokrene simptome, dok za tačne uzroke zapaljenskih bolesti creva još uvek nemamo precizne informacije.
Doktor je govorio i o tome da su najnovije informacije, pre svega u oblasti dijagnostike i lečenja ovih bolesti, dostupne u okviru 2 nova udžbenika za poslediplomske studije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On je koautor prve knjige sa profesorom Petrom Svorcanom i autor druge knjige koja se bavi isključivo sindromom nervoznog creva.
Smatra da je glavni cilj ove 2 knjige da pacijenti, koji nisu medicinski obrazovani, mogu da razumeju o čemu se tačno radi kada govorimo o ovim poremećajima digestivnog trakta.
Budući da zapaljenske bolesti creva i iritabilni kolon dele gotovo zajedničke simptome, doktor otkriva da je neophodno ispitati svaku vrstu hronične tegobe koja se javlja kod pacijenta. Ponekad u dijagnostici i tretmanu moraju biti uključeni hirurg i psihijatar, shodno prirodi same bolesti.
Neophodno je odreagovati i doneti tačnu dijagnozu u ranoj fazi bolesti, kako pacijent ne bi gubio dragoceno vreme kada je u pitanju određivanje adekvatne terapije.
Svaki hronični bol u trbuhu, koji traje nekoliko nedelja i remeti svakodnevno funkcionisanje osobe, koji može biti praćen dijarejom i promenama u navici pražnjenja creva – treba ispitati od strane lekara.
Postoji širok dijapazon dijagnostičkih testova koji se sprovode u slučaju da se pacijent javi sa ovakvim hroničnim tegobama.
Pre svega treba uraditi neinvazivne dijagnostičke procedure. Tu spadaju laboratorijska analiza krvi (gde se prate markeri upale i nivo hemoglobina radi eventualne anemije) i kompletna analiza stolice (uključujući analizu na infekcije i fekalni kalprotektin – marker upale u crevima). Drugi korak, koji daje tačan i precizan uvid u stanje crevnog epitela, jeste endoskopska procedura (kolonoskopija) i u krajnjem slučaju se radi magnetna rezonanca tankog creva.
Dobra vest je da su pacijentima danas dostupni najmoderniji farmakološki pristupi u terapiji, a značajnu pomoć u lečenju ovih stanja mogu da pruže i određene nefarmakološke mere (promene u ishrani i načinu života).
Dr Srđan Marković je autor i koautor više stručnih radova, objavljenih u naučnim časopisima i na domaćim i stranim kongresima. Stalno radi na usavršavanju svojih znanja i kompetencija i to čini kroz klinički rad i edukacije u Srbiji, ali i u inostranstvu.