Gost emisije „Savet za zdravlje“ na Tanjug TV posvećene problemima digestivnog sistema bio je specijalista gastroenterologije docent doktor Srdjan Marković, koji je govorio o jednoj od najčešćih grupa tegoba zbog kojih se pacijenti javljaju lekaru – gastroenterološkim problemima.Cilj razgovora je da se javnosti približi razlika između funkcionalnih i ozbiljnih organskih bolesti, kao i da se naglasi značaj pravovremenog reagovanja na alarmne simptome.
Zašto pacijenti dolaze gastroenterologu?
Kako je istaknuto tokom razgovora, pacijenti gastroenterologu ne dolaze „da bi se družili“, već zato što imaju konkretan problem. Tegobe mogu biti veoma različite – od otežanog gutanja, preko nadutosti i bolova u stomaku, do poremećaja pražnjenja creva. Nekada je prisutan samo jedan simptom, a nekada kombinacija više njih, što dodatno komplikuje dijagnostički proces.
Abdomen je anatomski i funkcionalno izuzetno složena regija. U njemu se nalaze jednjak, želudac, dvanaestopalačno crevo, oko pet metara tankog creva, debelo crevo, kao i organi koji učestvuju u varenju – jetra, žučna kesa, pankreas, slezina i bubrezi. Svaki od ovih organa može biti izvor problema, koji može biti organske prirode (ozbiljna bolest) ili funkcionalan, odnosno poremećaj u radu bez vidljivog strukturnog oštećenja.
Funkcionalni poremećaji – Najčešći uzrok tegoba
Prema rečima gastroenterologa, većina bolesti u gastroenterologiji spada u funkcionalne poremećaje. To znači da organ anatomski izgleda uredno, ali ne funkcioniše optimalno. Na primer, želudac može biti iritiran usled nepravilne ishrane ili stresa, što dovodi do gastritisa, nadutosti ili nelagodnosti.
Jedan od najčešćih razloga za nadutost nije nužno kvalitet hrane, već njena količina. „Često je problem više u količini nego u sadržaju“, naglašeno je tokom emisije. Preobilni obroci, naročito kada se konzumiraju u opuštenoj atmosferi, dovode do preopterećenja digestivnog sistema. Iako je važno da obrok bude nutritivno izbalansiran – sa ugljenim hidratima, proteinima i mastima – presudnu ulogu ima umerenost.
Svaki organizam ima svoje granice i važno je „oslušnuti“ sopstveno telo. Prekoračenje tih granica često dovodi do nadutosti, osećaja težine u stomaku i drugih neprijatnih simptoma.
Stres kao okidač digestivnih tegoba
Pored ishrane, značajan faktor rizika predstavlja i stres. Emotivni problemi, napetost i psihički pritisci mogu direktno uticati na funkciju digestivnog trakta. Poznata je povezanost između mozga i creva, pa nije iznenađujuće što osobe pod stresom često imaju bolove u stomaku, nadutost ili promene u pražnjenju creva.
Sezonske navike takođe utiču na učestalost tegoba. Tokom zime ljudi češće konzumiraju masniju hranu i manje se kreću, što može dovesti do usporavanja varenja i funkcionalnih smetnji. Leti, s druge strane, iako je ishrana često lakša, pojačan emotivni i socijalni stres može biti dodatni okidač problema.
Alarmni simptomi – Kada ne treba čekati
Iako su funkcionalni poremećaji najčešći, lekar je naglasio da je ključno prepoznati situacije koje zahtevaju hitnu reakciju. Svaki jak ili iznenadan bol u trbuhu mora biti ispitan. Pojava alarmnih simptoma – kao što su nagli gubitak telesne težine, krvarenje, uporan bol ili povraćanje – ne sme se odlagati do „ponedeljka“. U takvim slučajevima neophodna je hitna medicinska procena.
Kod blažih tegoba, koje se povremeno javljaju i prolaze, pacijent može pokušati sa terapijom koja mu je ranije pomagala ili preispitati sopstvene navike u ishrani. Smanjenje količine obroka i izbegavanje namirnica koje izazivaju smetnje često su dovoljni da se problem ublaži.
Dijagnostika i „terapijska“ kolonoskopija
Jedan od izazova u gastroenterologiji jeste procena da li je u pitanju funkcionalni poremećaj ili ozbiljna organska bolest. Zbog toga se ponekad rade dijagnostičke procedure poput kolonoskopije. Iako se dešava da nalaz bude potpuno uredan, takav rezultat ima značajnu psihološku vrednost za pacijenta.
U stručnoj literaturi se koristi i izraz „terapijska kolonoskopija“ u situacijama kada sama potvrda da je sve u redu dovodi do povlačenja simptoma. Uklanjanje straha od ozbiljne bolesti često ima snažan terapijski efekat.
Međutim, odluka o upućivanju na ovakve procedure ne sme biti proizvoljna. Ona se donosi na osnovu jasnih indikacija i detaljnog razgovora sa pacijentom.
Komunikacija kao temelj lečenja
Osnovna poruka razgovora jeste da je komunikacija između lekara i pacijenta ključna. Dobro uzeta anamneza – razgovor o tome kada su se simptomi pojavili, koliko traju, šta ih pogoršava ili ublažava – često je prvi i najvažniji korak ka postavljanju dijagnoze.
Zajedničko donošenje odluka, razumevanje i poverenje predstavljaju temelj uspešnog lečenja. Pacijent ne bi trebalo samostalno da insistira na određenim dijagnostičkim procedurama bez konsultacije sa lekarom, kao što ni lekar ne bi trebalo da zanemari strahove i nedoumice pacijenta.
U vremenu kada su informacije lako dostupne, a strah od ozbiljnih bolesti sve prisutniji, uloga stručne procene i otvorenog razgovora postaje još važnija. Gastroenterološke tegobe su česte i u većini slučajeva blage i funkcionalne prirode, ali upravo zbog širokog spektra mogućih uzroka zahtevaju pažljiv i individualizovan pristup.
Zaključak je jasan: umerenost u ishrani, briga o mentalnom zdravlju i pravovremeno reagovanje na alarmne simptome predstavljaju osnov prevencije. A kada se problem ipak pojavi – prvi korak nije panika, već razgovor sa stručnjakom.
Pogledajte celu emisiju: