U emisiji Infoklinika gostovao je docent doktor Srđan Marković, gastroenterolog iz KBC Zvezdara. Razgovor je bio posvećen zdravlju digestivnog sistema, uticaju stresa na gastrointestinalne tegobe, funkcionalnim poremećajima, zapaljenskim bolestima creva, ali i važnosti pravovremene dijagnostike i lečenja.
Glavna poruka emisije bila je jasna: simptome koji traju ne treba ignorisati niti lečiti na svoju ruku, već se obratiti lekaru.
Digestivni sistem – Složen i osetljiv mehanizam
Kroz digestivni sistem svakodnevno prođe više od 10 litara svarene hrane i različitih digestivnih sekreta. Svaki zalogaj prolazi kroz više „stanica“ – od usta, preko jednjaka, želuca i tankog creva, do debelog creva, gde se završava proces varenja i izbacuju otpadne materije iz organizma. Ukupna dužina digestivnog trakta iznosi oko 7,6 metara.
Ovaj složen sistem ima precizno organizovanu funkciju i svaka njegova komponenta ima posebnu ulogu. Međutim, zbog svoje kompleksnosti i povezanosti sa nervnim sistemom, digestivni trakt je izuzetno osetljiv na spoljašnje i unutrašnje faktore – među kojima je stres jedan od najznačajnijih.
Da li postoji bolest na koju stres ne utiče?
Na pitanje da li postoji bolest na koju stres ne utiče, doktor Marković je istakao da je stres apsolutno faktor rizika za mnoge bolesti, a naročito za poremećaje digestivnog sistema. Prema njegovim rečima, svaki peti čovek je posebno osetljiv, te stres može biti okidač za pojavu tegoba i simptoma, čak i kada ne postoji organska bolest.
U tim slučajevima govorimo o funkcionalnim poremećajima digestivnog trakta. To su stanja u kojima pacijent ima izražene simptome – bolove, nadimanje, proliv ili zatvor – ali se dijagnostičkim metodama ne pronalazi strukturalna ili organska promena.
Jedan od najčešćih funkcionalnih poremećaja je sindrom nervoznog creva. Ovaj sindrom često je povezan sa stresom i psihološkim opterećenjem, a terapija se zasniva na kombinaciji promena ishrane, načina života i, po potrebi, medikamentozne terapije.
Individualizovan pristup lečenju
Doktor Marković naglašava da je prvi korak u lečenju adekvatna dijagnostika. Pacijenta je potrebno svrstati u odgovarajuću kategoriju – da li se radi o blagoj, umereno teškoj ili teškoj formi bolesti. Tek nakon toga određuje se terapija.
Cilj lečenja je, kako je slikovito objašnjeno, da se „bolesno crevo pretvori u zdravo“. Kod funkcionalnih poremećaja značajnu ulogu ima ishrana. Postoje eliminacione dijete, kao i dijete sa ograničenim unosom određenih fermentabilnih ugljenih hidrata (poznate kao low FODMAP dijete), koje mogu značajno ublažiti simptome.
Važno je naglasiti da dijete nisu univerzalne i da se moraju prilagoditi svakom pacijentu pojedinačno, u skladu sa njegovim tegobama i dijagnozom.
Zapaljenske bolesti creva – Hronična i ozbiljna stanja
Poseban deo razgovora bio je posvećen zapaljenskim bolestima creva, poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. To su hronična, doživotna oboljenja koja zahtevaju kontinuirano praćenje i terapiju.
U velikom broju slučajeva terapija je dugotrajna, često i doživotna. Blaži oblici bolesti mogu se kontrolisati lakšom terapijom, koja se ponekad može redukovati – ali isključivo uz jasno ispunjene medicinske kriterijume i pod nadzorom lekara.
Kod težih oblika bolesti primenjuje se inovativna, takozvana biološka terapija. Iako je reč o skupoj terapiji, ona je dostupna i u našoj zemlji i značajno poboljšava kvalitet života velikog broja pacijenata. Biološka terapija deluje ciljano na mehanizme upale i omogućava postizanje i održavanje remisije bolesti.
Rizik od razvoja karcinoma
Jedno od važnih pitanja bilo je i da li zapaljenske bolesti creva mogu dovesti do težih komplikacija, poput raka debelog creva. Odgovor je jasan – mogu, ukoliko se ne leče.
Nelečena hronična upala, naročito u debelom crevu, može tokom vremena dovesti do promena koje povećavaju rizik od razvoja karcinoma. Zato su redovne endoskopske kontrole, uključujući kolonoskopiju, od izuzetne važnosti.
Uvođenjem bolesti u remisiju – odnosno kontrolisanjem i smanjenjem upale – značajno se smanjuje i rizik od razvoja karcinoma. Pacijenti sa zapaljenskim bolestima creva predstavljaju osetljivu populaciju i moraju biti pod redovnim nadzorom gastroenterologa.
Samolečenje – Česta, ali pogrešna praksa
Jedna od ključnih poruka emisije bila je apel građanima da ne pribegavaju samolečenju. Ljudi su često skloni da pitaju prijatelje, komšije ili da na svoju ruku uzimaju probiotike i druge preparate u nadi da će simptomi proći.
Međutim, hronični problemi ne smeju se ignorisati. Na primer, dijareja koja traje duže vreme ne treba da se „leči“ samo probioticima bez utvrđivanja uzroka. Slično važi i za bolove u stomaku, krv u stolici ili neobjašnjivu temperaturu.
Ponekad je prisutan i osećaj stida, naročito kada su u pitanju problemi sa varenjem, zbog čega se ljudi kasno javljaju lekaru. Upravo to odlaganje može dovesti do komplikacija.
Kada se obavezno javiti gastroenterologu?
Na kraju emisije, doktor Marković je precizirao simptome koji bi trebalo da budu alarm za odlazak kod gastroenterologa:
-
Hronični proliv koji traje duže od dve do tri nedelje
-
Bol u stomaku koji ne prolazi
-
Krv u stolici
-
Povremena, neobjašnjiva povišena temperatura
-
Bolovi u zglobovima udruženi sa stomačnim tegobama
-
Tegobe koje traju i ometaju normalno funkcionisanje
Suština je da svaki simptom koji je uporan, intenzivan ili se pogoršava zahteva stručnu procenu. Rana dijagnoza omogućava pravovremeno lečenje i sprečavanje ozbiljnih komplikacija.
Odgovornost prema sopstvenom zdravlju
Gostovanje docenta dr Srđana Markovića u emisiji Infoklinika imalo je jasnu edukativnu i preventivnu poruku. Digestivni sistem je složen i osetljiv, a stres može biti značajan okidač za različite tegobe. Ipak, nisu sve tegobe bezazlene niti su „samo od nervoze“.
Postoje funkcionalni poremećaji, ali i ozbiljne hronične zapaljenske bolesti koje zahtevaju dugotrajno lečenje i praćenje. Pravovremena dijagnostika, individualizovan pristup terapiji i redovne kontrole ključ su uspešnog lečenja i očuvanja kvaliteta života.
Najvažnija poruka za gledaoce jeste da ne ignorišu simptome i da se, u slučaju dileme, obrate lekaru. Samo stručna procena može utvrditi da li je problem bezazlen i prolazan ili zahteva ozbiljniji medicinski tretman.
Briga o zdravlju počinje odgovornošću – a prvi korak je da potražimo pomoć kada nam je potrebna.