Mesalazini, odnosno 5-aminosalicilna kiselina (5-ASA), predstavljaju osnovu terapije inflamatornih bolesti creva (IBD) već više decenija.
Iako danas raspolažemo širokim spektrom savremenih terapijskih opcija, uključujući imunomodulatore i biološke lekove, mesalazini i dalje imaju važno mesto, posebno u lečenju ulceroznog kolitisa. Njihova bezbednost, efikasnost u blagim do umerenim formama bolesti i potencijalni hemoprotektivni efekat čine ih nezaobilaznim delom terapijskog algoritma.
Istorijat i razvoj
Mesalazini su u medicini prisutni još od Prvog svetskog rata, dok je FDA odobrila njihovu primenu u lečenju inflamatornih bolesti creva 1987. godine. U početku su bili praktično jedina terapijska opcija za ove pacijente. Danas, iako imamo značajno naprednije lekove, mesalazini su zadržali svoje mesto zahvaljujući dokazanom antiinflamatornom dejstvu i povoljnom bezbednosnom profilu.
Na tržištu postoje brojne formulacije: tablete, kapsule… kao i lokalni preparati u vidu supozitorija i klizmi. Izbor odgovarajuće formulacije zavisi od lokalizacije i aktivnosti bolesti.
Farmakološke karakteristike
Mesalazini pripadaju grupi salicilata. Molekul 5-aminosalicilne kiseline ima molekulsku masu od 153 g/mol i nalazi se u kristalnom obliku. Rastvorljiv je u hlorovodoničnoj kiselini, a delimično u vodi i etanolu. Stabilnost molekula zavisi od pH vrednosti i temperature, što je od posebnog značaja za dizajn farmaceutskih formulacija.
Nativna 5-aminosalicilna kiselina se u velikoj meri apsorbuje u tankom crevu, sa biološkom raspoloživošću oko 30%. Međutim, cilj terapije nije sistemska apsorpcija, već postizanje visoke koncentracije leka na mestu inflamacije u kolonu. Zbog toga su razvijene formulacije koje omogućavaju oslobađanje aktivne supstance upravo u debelom crevu.
Postoje preparati kod kojih su dva molekula 5-ASA međusobno povezana azo-vezom, ili su vezani za sulfonamidnu komponentu (kao kod sulfasalazina). Bakterijske reduktaze u kolonu razgrađuju ove veze, oslobađajući aktivnu 5-ASA na mestu inflamacije. Nuspojave sulfasalazina najčešće su povezane sa sulfapiridinskom komponentom, dok su čisti mesalazinski preparati bolje podnošljivi.
Zavisno od formulacije, oslobađanje 5-ASA može biti pH-zavisno ili pH-nezavisno, čime se omogućava preciznije ciljanje zahvaćenog segmenta creva.
Mehanizam dejstva
Mesalazini deluju lokalno antiinflamatorno. Njihov efekat ostvaruje se kroz:
-
inhibiciju ciklooksigenaze i lipooksigenaze, čime se smanjuje sinteza prostaglandina i leukotriena,
-
inhibiciju nuklearnog faktora kappa B (NF-κB),
-
modulaciju aktivnosti različitih inflamatornih ćelija,
-
neutralizaciju slobodnih radikala.
Krajnji rezultat je smanjenje inflamacije sluznice creva, što dovodi do kliničkog poboljšanja i, uz adekvatnu terapiju, do endoskopske i histološke remisije.
Mesto mesalazina u terapiji ulceroznog kolitisa
Kod novodijagnostikovanog pacijenta sa ulceroznim kolitisom, prvi korak je procena ekstenzivnosti bolesti (proktitis, distalni kolitis, ekstenzivni kolitis) i aktivnosti bolesti (blaga, umerena ili teška forma).
U blagim do umerenim formama ulceroznog kolitisa, mesalazini predstavljaju terapiju prve linije. Preporučuje se kombinovani režim – maksimalna peroralna doza uz dodatak lokalne terapije (supozitorije ili klizme), u zavisnosti od zahvaćenog segmenta. Ovakav pristup omogućava postizanje visoke koncentracije leka duž čitave sluznice zahvaćenog segmenta.
Procena aktivnosti bolesti može se vršiti pomoću kliničkih skorova (npr. Mayo skor), uz ili bez endoskopske komponente, ali značajnu ulogu ima i klinička procena lekara. Poseban izazov predstavlja grupa umereno aktivnih pacijenata, kod kojih je potrebno odlučiti da li optimizovati dozu mesalazina ili ranije uključiti drugu terapijsku liniju.
Kontrola efekta terapije preporučuje se već nakon dve nedelje, radi procene ulaska u kliničku remisiju. U skladu sa principima “treat-to-target”, cilj terapije nije samo kliničko poboljšanje, već i endoskopska remisija (mucosal healing), koja se obično procenjuje nakon 3-6 meseci. Ukoliko se postigne i histološka remisija, govorimo o tzv. disease clearance, što predstavlja najviši terapijski cilj.
Pravovremena i adekvatna terapija može značajno promeniti tok bolesti, naročito kod mlađih pacijenata, omogućavajući im kvalitetan i funkcionalan život uprkos hroničnoj dijagnozi.
Mesalazini u eri biološke terapije
Postavlja se pitanje da li u eri bioloških lekova mesalazini i dalje imaju mesto u terapiji. Odgovor je potvrdan, naročito kod ulceroznog kolitisa. Osim što su efikasni u blagim i umerenim formama bolesti, mesalazini imaju potencijalni hemoprotektivni efekat, smanjujući rizik od kolorektalnog karcinoma kod dugogodišnjih pacijenata.
Čak i kod pacijenata koji prelaze na imunomodulatornu ili biološku terapiju, u određenim situacijama postoji racional za nastavak mesalazina, posebno u održavanju remisije kod ulceroznog kolitisa.
Teške forme bolesti
Kod teškog ulceroznog kolitisa, primarna terapija su sistemski kortikosteroidi, sa ciljem brzog uvođenja u remisiju. U tim situacijama mesalazini nemaju centralnu ulogu u indukciji remisije, ali mogu imati mesto u daljem održavanju stabilnog stanja, u zavisnosti od individualnog odgovora i terapijske strategije.
Bezbednosni profil
Mesalazini imaju široku terapijsku širinu i generalno su bezbedni lekovi. Neželjeni efekti su relativno retki i obično blagi, ali je potrebno redovno praćenje, uključujući laboratorijske parametre (npr. bubrežnu funkciju), naročito pri dugotrajnoj terapiji.
Mesalazini ostaju temelj terapije ulceroznog kolitisa i imaju jasno definisano mesto u savremenim terapijskim algoritmima. Njihova efikasnost u blagim i umerenim formama bolesti, povoljan bezbednosni profil i potencijalni hemoprotektivni efekat opravdavaju njihovu široku upotrebu i u eri bioloških lekova. Ključ uspeha lečenja leži u pravilnoj proceni aktivnosti i ekstenzivnosti bolesti, pravovremenom započinjanju terapije i doslednom praćenju pacijenata u skladu sa principima savremene gastroenterologije.
Pogledajte celu emisiju i saznajte više o Mesalazinima: